Kameniti put do istinskog vernika, čoveka, sklop kakvog ga je Gospodar svih svetova stvorio, posut je iskušenjima na koje je stavljan celog ovozemaljskog prolaznog života. Put koji vodi odbacivanjem pogrešnih i u mislima zlih predstavljanja, odbacivanjem predrasuda, ujedinjenjem istinske vere, dina čvrstog kao stena, za svoje dobro, za dobro nama bliskih i dragih osoba u ovom prolaznom životu. Za delić Dženneta u Njegovom večnom prebivalištu.
Pčele, te vredne radilice, voljom Allaha poslate da nam prinose oprašuju, to rade u savršenim skladom, neprimetno od svih nas. Pčela jedinka nije vredna, pčela u košnici i roju jeste itekako. Više od dve trećine planete od nje. Vredni mrav, sam, mali, sićušan, skoro neprimetan, je u mravinjaku sila Božja. I još nebrojeno dokaza koje nam Allah vekovima šalje. Insekti, biljni i životonjski svet, čovek kao remek delo Allahovo kome je prepustio planetu, njegov ummet, sve je volja i dar Allahov.
Svi smo mi manje više deklarativni i tradicionalni vernici, rado to u javnosti ispoljavamo na razne načine. Pokažimo tu našu istinsku pokornost Stvoritelju univerzuma, Gospodaru svih svetova, prema kome se okreće i milost traži svaki oblik života na planeti, do sudnjega dana. Pokažimo bez ikakve pompe, da to jesmo i u snu i na javi, pokažimo da to i zaista jesmo, prvim sunčevim zracima Allahove toplote, pa sve do odlaska na počinak kad mu dovu skrušeno uputimo, da tu istu dovu sutra i ostvarimo, i blagodete Njegove zaslužimo. A On, Allah, tako malo od nas traži, premalo…
Ramazan nam kuca na našu savest, na naše imetke, na našu nafaku… Elhamdulillah !!! Našinci i našinke, naš Vatan je sem Allahovoj volji, u dobroj meri prepušten i svima nama, a prevashodno nama koji imamo sve materijalne blagodeti, ležemo i budimo se u toplim sobama, sofre su nam pune, potomci bezbrižni… To je naša kušnja, naš ispit, za koji treba veoma malo… Neka vas samo trenutak naše istine, trenutak topraka koji nas je izrodio, odvede kod naših živih rođaka, prijatelja, poznanika naših seljana, neka se samo u mislima probude u hladnoj sobi, bez najosnovnijih uslova za najminimalniji normalan život, bez mogućnosti da detetu ujutru čašu toplog mleka i krišku hleba sa marmeladom podaju, da kupe par novih zimskih čizama, novu đačku torbu, sve te male dečje radosti koji im osmehe mame. Neka svako od nas, oseti u grudima taj nemoćan uzdah majke, koja nema detetu išta od ovog pružiti. A taj uzdah najlakše nalazi put do Allahovih dvora… Neka svako od nas oseti očaj oca, koji u muklu i dugu noć oka ne sklopi, zureći u tamni horizont, moleći Svevišnjeg za mrvicu hleba…
Našinci, braćo, sestre, poznanici, prijatelji… Svi mi koji smo na zapadu, ili bilo gde god da smo i uživamo sve ove materijalne blagodeti. Pridružite se ovoj akciji: “NAŠINEC ZA RAMAZAN” Nije nam cilj, da izazivamo ili testiramo nečiju savest. Ne, nikako. U vreme ove pandemije, kada smo svi mi opshrvani brigama i strahom, u vreme kad nas Allah dragi opominje, setimo se na one najugroženije, na one koji su svaku nadu izgubili. Podarimo im u mubarek mesecu ramazanu, mesecu kada je pre 15 vekova poslata uputa do sudnjega dana ummetu, barem jedan mali deo Allahove milosti preko svih nas. Budimo Njegova “ruka”, budimo Njegova “volja” koju ćemo sa zadovoljstvom ispuniti. Ozarimo njihova lica i lica njihove dece da u mesecu ramazanu očvrsnu ionako svoju poljuljanu veru u ljude. Da, Allaha, jer on stvara , uzdržava i rastvara.
A Allah najbolje zna, i samo je Njegova osuda važeća. “Onaj ko bude uradio koliko trun dobra – videt će ga, a onaj ko bude uradio i koliko trun zla – videt će ga” ( Ez-Zilzal, 7-8. ) Amin.
Autor: Tajir Ab
