Rametljija Vejselj Hamza (1964-2013) vo jena svua pesna velji “džep mi je fukara, srce i duša mi se zengilj”. Ovogua fragment od pesna Vejseljova najviše som ga vrzuav za Gora, jer istorijski gljedano, insan mlogo propativ i biv pofukara, ama srce i duša im bilje zengilj i rahat.
Ke našego insana živila kolektivna solidarnost (pomoginanje) kua važila i se primenuala do skoro. Pravila za život i solidarnost ne bilje napišane, ama svakoj ge zn’v i poštuav.
Vakva situacija so epidemija neje sevte i vo naš memljećet. Kroz istorija Gora preterala mlogo boljezi. Goljeme epidemije imalje sve do sredina 20. vek… čuma (kuga), tifus, goljeme boginje, kolera, verem (tuberkuloza), a i druge kuje insan vo Gora go orećilje.
Ljuđi umiralje, duri se zapaljene ponekuje sela a insan šo ostanav se seljiv na nove mesta, prajv druge sela. Zaginalje Gušavce, Gljivnike, Preminje, Grmjane i druge.
Insan koristiv iljači od priroda. Mlogo podocna se otkrijene vakcine kuje se vo Gora najredovno koristilje i zarazne boljezi ot toga nemalo.
Insan se pomoginav među sebe i vo lošo i vo ubavo, se idalo zajeno na kosene (argati), zajeno na žetva (žetvarice), kako familjiji, komšiji ilji seljaninu bez materijalna naknada. Zajeno se prajlje svadbe, zajeno se idalo na dženazina, bajrami… Isto take, kroz druge rabote se “solidarisalo” među sebe, se poštualje jabandžije i musafiri, staro i mlado imalo svuje mesto vo taja hijerarhija i toja sklad funkcionišav besprekorno.
I sega, a i napre, naš insan, ka imav i ka nemav, međusebe se pomoginav i se solidarišav. Imalje izuzetci i vo lošo i vo ubavo, kako toga take i deneska. Ama deneska taja kolektivna solidarnost malo ga isturala savremena materijalna kultura, kua poslje rat na Kosovo pretila da zbriši sve moralne odlike insanske “civilizacije”.
Insan se rastrviv niz cela dunja, a vo Gora ostanalje stare. Vo tija vreme malo po malo zaginuav stram, šo du toga biv najgoljema vrednos. Se pojavila i nebriga i se zabrajlo na sve šo se dešava vo naša sredina. Počnalo da se odalječuje od familjija, komšija, seljanina. Sve počnalo da se meri so interes.
Ama ovaja pandemija koronavirus, ka blokirala cela dunja, vo insana vlezof strah od nepoznata boljes za život i egzistencija, jope ke našego insana se razbudila sves, počnav međusebe da se pomogina i računa jen na drugogo.
Denešna pandemija bila ka nekoj išaret insan da se vrati na stare vrednosti. Tija se viđi na teren vo Gora i od sam početok pandemije se pomogina. Se pomogina so pare, so paketi hrane i higijena, a so početok na mesec ramazan takve hairli dela se pojačalje, kako od pojedinci take i preko razne humanitarne organizacije. Naša dijaspora je prva vo vakve hairljija rabore..
Hairli dela trebe da se podržet koljko koj može, ako nekoj ne može finansijski može volonterski, ako i take ne možeme moralno i so „biranje strana“. Ka veljim biranje strana dovoljno je da se podsetime na jena poučna hićaja od vreme Ibrahima a.s. Mravja nosila voda da bi ugasnala ogin koj biv pripremen za Ibrahima a.s. Druge životinje ga zimalje majtap i ga prašalje zar može take malova da promeni nešto i pomogne pejgamberu, a ona im rekla da rabota samo kako bi se znlo na čija strana je.
Autor teksta: Admir Idrizi
Autor fotografije: Admir Idrizi
Kruševo, Gora
