Zamisljite da ste na čelo državne ustanove ke se odlučuje komu da se pomogne vo život.
Vaša je goljema odgovornost da ne zemete nekogo na šija, šo stvarno mu trebe ljudska pomoć.
Jeden moj dobar drugar bif mlogo godine na čelo takve ustanove vo Dragaš.
On ka mlad direktor idaf godinama niz sela, i lično se uveravaf kakve im se uslovi za život, prajf muabet so ni, i odma preduzimaf mere da pomože. On imaf taja ljudska, humana crta i osećaj za pravda, a ne samo ka puka administrativna služba po nekuje krute zakonske pravila.
Nekoj bi rekof da tija mu bila rabota. Imaf on dosta službenici šo moglje umesto nego da idet na teren, ali on sakaf lično da se viđi i druži so ljuđi.
Jenoš došof vo selo muje, na nečej pismeni zahtev da mu se odobret socijalna primanja .
Ja som go poznavaf dobro imovno stanje čujekatogo, (vo selo malovo sve se zn’je) pogotovo šo imaf dućan so braća i dobro živif, ali zahtev daf “ako projde, projde, od viška glava ne bolji “.
Mu som rekof da on neje za takva vrsta pomoći, i som go onesof ke jena dovica so dve deca malove, jetimi. Muž beše i umref mlad, a ona stvarno bila jako skromnog imovnog stanja .
Patos nemala, gola zemna zdola. Na jena štica podoprena so kamene naredene kofe so voda i tenđerina ćuknate. Poljica od daska potesna , a na na, naredene testa ćibriti, i nekoljko sapuna peraći .
Šporet crnujet i noćvi starinske, a vo ćuše rogoža sobrana da prepukneš od žalos.
Ona velji: ” Berićatvrsan, imame sve zdravje ka imame “, kakof optimizam. Drugarof se potresof i učinaf sve da i se dade kede materijalno, tuje i finansijski imala primanja sve dur obadve deca ne postanalje punoljetne. Som go onesof i ke jen stariji bračni par šo im bif često za ruček suo ljep. Ja tija zn’m jer mi bilje prve komšije i som viđuaf. Tuje isto im obezbedif primanja dur bilje žive. Mlogo ljuđi toga ne zn’lje da je država dužna da ti pomogne, pa i kako se traži tija, pa tegnalje svakoj svua muka. Sega došlje vremena da so mercedes doiđaje po socijala .
Imam jenogo drugara od okolina Dragaš, po zanimanju je hodža, koji ljuđam pomožuje na originalan način. Ka će saka na primer, nekoj humani dobrotvor da dade poklon recimo za Džamija. On će mu reče: “hajde malo da se rašetame du nekuje selo”.
Pošto mlogo dobro ga poznava Gora i materijalno stanje naročito starije populacije, on će ge obiđe so donatoratogo i će naprajet dobar muabet so ni. Ka će viđi dobrotvorot ka živet nekuje, odma i nim pomožuje koljko šo može. Hodžata ima drugara šo radi na zapad šo je najverovatnije najvelikodušniji goranec šo finansiraf ogromne projekti, pomožuaf vo sve humanitarne akcije ke ćuf pod uslovom da nikoj ne zn’je da on stoji zad tija .
Mlogo je dobro da trenutno vo Gora imaje dosta humanitarne društva šo se jako aktivne i nesebično pomožujet ljuđam .
Da bideš human i da pomožeš ćujeku možeš na razne načini, ne samo materijalno.
Nekoga i sam muabet, ka ćujek će ti se odduši mlogo može da pomogne nekomu, naročito ka živi sam.
Za mene je vrh humanosti nekomu da daruješ krf. Dobrovoljne davaoci krvi se za mene posebna, najhumanija i najljudskija vrsta ljuđi, kuje odmah zasukujet rukav i davaje krf i nepoznatom čujeku .
Ne mora čujek da daje mlogo da bi bif human.
Dovoljno je da se pokrene, da učini nijeti u okviru svojih mogućnosti da pomože ćujeku, i on će doprinese da naša cela zajednica bide bogatija i srećnija .
Bajram Bero