Tamo negde početkom 60-ih godina ljudji od Gora tražilje rabota po cela Jugoslavija.
Prosto taja država ga osetilje ka saj svua.
Mlad bećar ot Brot, Enver Hadži našof rabota vo Rijeka vo jena poslastičara.
Bif jako vreden i pošten radnik i dobro go naučif poslastičarski zanaet .
Tuje se upoznaf so jena dejka Branka od Srbija. Mlogo se sakalje i nemala sila da ge razdvoj da ne se zemat. Kroz nekua godina se preseljilje vo Budva.
Budva bila toga malovo gratče a turizam bif na sam početak .
Za kratko vreme budvani ge prihvatilje ka svuje ljudji.
Sve im idalo mlogo ubavo. Ali vo život uvek ima nesto šo če te sopne i zabrota .
Deca ne moglje da imaje. Tija nji ništo ne ge sprečavalo da se i dalje sakaje, pazet i poštujet. Godine proidjalje i oni bajagi steknalje materijalno bogatstvo.
Dve deca od Brod šo rabotalje ke ni so godine ge gljedalje ka svuje im pomognalje da kupet stanoi, da formiraje porodice i den deneska se vo Budva.
Envera celo vreme go mučilo kako da pomože memlječet svoj.
Pošto Brot neje bogat so šume on svaka godina kupuaf na hiljde sadnice boroi.
Sadnicete ge davaf vo školo deca da ge sijet du pri selo.
20 deca šo će nasijet najviše sadnice za nagrada imalje 10 dena da bidet gosti ke nego na letovanje.
Još 20 deca najbolje učenici šo će bidet za taja godina isto će dobijet letovanje ke nego kao i nekoljko deca šo se vo slabija materijalna situacija.
Naravno i nastavnici idalje so nji da ge pazet. Sve im bilo obezbedjeno, čak Enver im kupuaf svim ljetna garderoba.
Tija deca bilje jako vaspitane i kulturne.
Uostalom deca šo radet toljko i šo učet dobro možet lji da bidet loše?
Deneska vo Brot ima šuma ali mlogo mlade brojani ne znjet kako nastanala.
Mlogo godine Enver tija go praktikuaf.
Branka goranski odlično zborila i nikoga srce ne isabila deka Enver bif toljikaf djomret. Ona bila isto ka nego. Jen den svratif ke mene vo Podgorica jer bif vo bolnica na nekuje snimanje i vo šala mi velji:
– Zamislji mi otkrilje da som roden so jen bubreg pa veljim sam sebe, Enver šo si naprajf so jen bebreg ta da si imaf dva.
Ka osetif da je vreme da se povuce od rabota viknaf dete sestrino go iznaucif ka se rabota i sve mu prepišaf.
Deneska je Nadir poštovan vo Budva skoro ka dajdjeta Envera.
Oja je sve šo bilo od nego namegdan šo sme videlje a šo ne sme videlje šo davaf Enver moze samo da se predpostavi.
Nekuje ljudji će projet kroz život potpuno prazno ka boš ne bilje, a za Hadzi Envera moze da se reče da go živif život radno, pošteno, gospodski i iznad svega – humano.
Autor priče: Bajram Bero od Kruševo
Autor fotografije: Samir Velija
