Vo vremevo koga ne potrefilje oja iskušenja samoizolacije, imame priljika poubavo da razbereme so znaći ”socijalen život” ćej nedostatak može da ima znatno negativne posljedice po pojedinci, familjije, i čak zajednice vo poširok smisao.
Sme moglje da bideme šajiti (svedoci) obaveštene preko haberi ilji, vo pološ slućaj, ljićno se uverime vo neposredna bljizina ako živujeme vo evropske mesta kuje se pogodene so ovaja pandemija, kako evropske države pregazilje svoj princip da se međusobno pomožujet. Tija može da ni posluži ka ibret za da razbereme da lokalne zajednice, a ne vlade i državne agencije, bilje primarna pomoć same sebe.
Zatija zajednica trebe da bide primarni izvor tolerancije i međusobno pomožujene, zbog bljiskost i ljudskost kuje imaje ljudji vo zajednica jen spram drugogo.
Odgovornost za zajednica je jeno od osnovne načela vo din-i Isljam, take da možeme da viđime da vo prethodne islamske države postojalje institucije kuje se formiralje posebno radi potrebe ugroženem da bidet najadene i napijene, bilo da se fukare, ilji miskini, musafiri, madžiri (imigranti) i dr.
Vo Osmanljijski vatan, vakva institucija se vikala imaret i bila deo vakufa koji go osnualje privatne donatori (vakifi) kuje tekra bilje održavane od sredstva od sam vakuf, ka npr. dućani kuje bilje deo vakufa i plaćalje kirija muteveljiji (nadležen za vakuf). Vakufi ge nadgljeduaf vakf-i emin (nekua vrsta togašna inspekcija) da ispita a funckioniše ka trebe ilji a se zloupotrebuje.
Take da imaret bif dostupen svim, bez obzira na din (suvišno je da se reće rasa i etnicitet deka toga oja dve ne igralje nikakva uloga). Ne samo za jemek, nego imareti vodilje esap i za jetimi kujem takođe gim omogućavalje obrazovanje vo mejteb i medresce, a jadene kuje ostanualo go turalje životinjem, a troje piljićam. Šo se tiče samo jadene, se služilje dva obroka dnevno kuje ukljućualje ljep, ćorba, piljaf, ašure; a vo posebne denoj ka ćetvrtok i petok, deljene, ramazan i bajrami se davalo meso i poljezetljija jemeci.
Na druga strana dunja, na Indijski subkontinent, postojalje sljićne institucije kuje ranilje gladne, a se vikalje langaar, a nji ge osnivaf i održavaf sufijski tarikat Ćištijje, a same skupoj bilje masivne. Se pretpostavlja da je jeden od razlozi zaš toljku goljem broj hindusi i budisti doteralje Šehadet se upravo oja institucije, ka oličenje solidarnosti i insanof meramet za insana.
Od izloženo se viđi da primarno same zajednice se staralje za svoj boljitak.
Ka i oja institucije, imaret i langaar, i će nas se stvorene institucije kuje imalje za cilj da ispunjavaje sljićne funkcije društvene odgovornosti. Iako ne postojalo imarethane (poseben objekat vo koj se služilje jemeci), ljuđi znëlje pojedinci ilji familjije kuje se ugrožene pa same oni gim udeljualje sadaka. Druge primeri se i davanje evljat svoj na kadana (na usvajanje), a tija rabotalje familjije kuje nemalje dovoljno da obezbedet jemek za svuje deca, pa ge davalje na usvajanje poimanem familjijem kuje najćešće bilje bez deca a radi da ge gljedaet vo starost. Isto i upečatljiva uloga svekako imaje ajreti kuje se dostupne na sve strane, uglavnom ćešme kuje koristilje za insana i za stoka, šadravani, renovacije djamije i dr.
Bivajeći da svakua zajednica imala nekua vrsta solidarnost na nejźi svojstven način, take i naša, samo šo sega nam ni je od lani dostupna organizacija sljićna imaretu so jena goljema razljika: namesto da ljudji idujet vo nja, ona gim iduje njim na vrata.
Zatija, pokažime odgovornost same za svua zajednica, za ljuđi kuje ni se najbljizu. Oživime oja preko-potrebne humane institucije vo najodabran mesec Ramazan-i šerif.
Allah neka je razija so tija kuje pokrenalje i održavaje ovaja akcija kua obećava da se proširi i bide poefikasna, bi iznillah, so Allahof izin.
Autor teksta: Sait Ibiši od Radeša, magistar engleskog jezika i književnosti i istraživač goranske kulturne baštine
