„Potpomažite se u dobročinstvu i bogobojaznosti, a nemojte se potpomagati u grijehu i neprijateljstvu; Allaha se bojte, On je taj koji žestoko kažnjava!“ ( El-Ma’ida, 2. )
Dobročinstvo vo naš din-islam je imperativ i dužnost za svakujego vernika, jer temelj naše vere je upravo darežljivost i solidarnost. “Allah zahtijeva da se svačije parvo poštuje, dobro čini, i da se bližnjima udjeljuje, i razvrat i sve što je odvratno i nasilje zabranjuje; da pouku primite, On vas savjetuje.” ( An-Nahl, 90. )
Golem deu od Kur’anske ajeti i mnoštvo hadisa od Resulullaha saws, ni zboret za dobročinstvo i ne motivišet da ge realizujeme vo stvaren život. “I imetak na Allahov put žrtvujte, i sami sebe vo propast ne dovodite, i dobro činite, Allah, zaista ge saka onia šo činet dobra dela”. ( El-Bekara, 195.) Ovja tekst go počnah so Kur’anski ajet ćede jasno se gleda deka Allah dž.š. ni nareduje dobro da činime a tija go povezau so bogobojaznost, deka vo bogobojaznost je Allahovo zadovoljstvo, a vo dobročinstvo je insansko zadovoljstvo. Samo duša vo sebe šo će uspe da spoi Allahovo zadovoljstvo i da zadovolji insana, će postigne sreća i ostvari ubav nimet.
Dobročinstvo je sveobuhvatna osobina kua vo sebe sadrži redoi plemenitih stvari, ka šo je međusobno pomaganje, združivanje i povezujene kuje se pokažuje kroz davanje pomoć, zaštita, podrška, saosećanje i svakua ubavština šo je vo korist insanu. Naš Pejgamber Muhammed a.s. jako slikovito ni pojasniu kakov trebe da bide međusoben odnos među muslimani so lafoi kuje trebe svakomu od nas da ni bidet ispiracija za solidarnost prema naš aljem, prema naše komšije , prema naša akraba, pa veli: “Primer vernika vo međusobna pažnja, milost i saosećanje je primer ka jeno telo ( jeden organizam ). Ka bolji jen negov organ, sve ostale organi mu se pridružujet vo boljkata so nesanica i temperatura, a ka nestanuje boljkata ceu organizam se raatisuje. (Muttefekun alejhi) I rekou: “Onomua šo će krene da ispuni nekua potreba bratu muslimanu, Allah za svakoj negov korak će mu upiše sedomdeset dobra dela i će mu oprosti sedomdeset đunai. (Gazali: Mukašifetu-l-kulub, str. 131)
Vo naša islamska kultura da pomožeš insanu se tumači kao jena prilika šo ti se dala od Allaha dž.š, kao blagodat i milost, zatija onijam so imovinske mogućnosti ka im se nešto traži neka go razberet tija deka im se otvorila vrata Allahovog rahmeta. Ako se odazovet neizbežna je Allahova nagrada na oba sveta. “Oni koji imanja svoja troše na Allahovom putu liče na onoga koji posije zrno iz kojeg nikne sedam klasova i u svakom klasu po stotinu zrna. – A Allah će onome kome hoće dati i više; Allah je neizmjerno dobar i sve zna. ( El-Bekara, 261.) Kakov benefit insan ima od dobročinstvo prema druge, za dunjaluk i za ahiret moze da viđime i od hadisi Resulullahove, a.s: “Sadaka briše i poništava grijehe, kao što voda gasi vatru.” (Tirmizi); “Svaki čovjek će na Sudnjem danu biti u hladu svoje sadake, dok se ne presudi ljudima.” (Ahmed) “Ne vjeruje u moje poslanstvo onaj ko zanoći sit, a njegov komšija gladan, a on zna za to.” (Hakim, Taberani, Bejheki, Buharija u Edebul-mufredu). Ibin Kajjm veli: Sadaka ili dobročinstvo ima čudotvornu moć i uticaj na odklanjanje od belje (nesreće) pa makar tija dobroćinstvo go ućiniu i grešnik ili nevernik. Allah za hurmet na tija dobročinstvo ili sadaka, otklanja belja (nesreća) od dobrocinitelja, koj i da biu on, a tija je opšte poznata stvar vo insana. Vo knjiga Džamiul-ulumil-hikem od Ibn Munkedira stoji: “Zbog dobrog čovjeka i njegovog dobročinstva, Allah čuva njegovu djecu i unuke, i kuće u njegovom komšiluku, od belaja i nedaća.” Resulullah a.s. ne uči i da ne birame komu činime dobročinstvo ako se vo kategorija so imaje potreba od nas, pa veli: “Uspostavljaj veze sa onim ko ih sa tobom prekida i udijeli onome ko ti uskraćuje i oprosti onome ko ti nepravdu učini.” (Ahmed)
Mnogo je bitno, neselektivno da se pomožuje, da se nebira ćujek, svakomu koj ima potreba da mu se pruži bez razlika kakva relacija imau so nekogo ili so tebe. Glaven kriterijum da mu se pomože da bidet njegova realna potreba za pomoć. Zatija netrebe da dozvolime naše deca da zabrajet šo je dobročinstvo i kakov značaj ima za naš din za naša zajednica za nas ummet, a najgolem podsetnik za tija trebe da im bide naš primer na negovo činjenje, ka sastavni deo od naša vera, dio od iman. Naše predci vo Gora ni go ostaile toja adet i go ucrtale vo naša kultura, tradicija… ka moralna i civilizaciska vrednost zasnovana na Allahova naredba vo duh na iman i ispoljavanje na naša vera islam. Ovija osobine ako ge nema vo nas, pravda i dobročinstvo, toga vo pitanje ni je islamijetlik i insanietlik vo nas same. Da bideme dobročinitelji, da činime dobro i da podsticame nove generacije na činjenje dobro, istovremeno da ustraime vo borba protiv zlo i lošoštije, posto dobro i dobročinstvo mora da pobedet vo naša zajednica za da pokazeme insanijetlik i islamijetlk.
Autor texta: dr Rejhan ef. Mandak od Brod, koordinator tima “Jemek za Gora”
Autor fotografije: Samir Velilja